Jučer je bio Božić, meni najdraži dan u godini. Ujutro sam našla nekoliko zgodnih poklona ispod umjetnog božićnog drvca. Neka djeca bi bila nezadovoljna, kaže mama, jer je bilo manje darova nego prošle godine, ali meni je ovo što sam dobila baš super. Primjerice, komplet ruksak+pernica Pink Panther. Ili ceduljice Funky fish. Da ne govorim o simpatičnom dnevnkiku (s ključem!) i ludoj plišanoj hobotnici. Ne znam što drugi misle, meni je ovo i previše. Ionako mi je soba pretrpana bilježnicama, olovkama, igračkama, knjigama i Gabrielovim stvarima (koje su ponekad prilično neuredno posložene po podu), te odjećom (kako da je uredno posložim, pitam ja vas?). Stvarno mislim da je pretjerivanje s poklonima zločin s kojim se svjesno stvara opasnost da moja i Gabova soba eksplodira i napravi od Rijeke Hirošimu. Iako nemam ništa protiv primanja darova. I onda me neki zovu materijalistom. Ma svatko tko kaže da ga poklanjanje bar malo ne usrećuje, bilo primanje bilo davanje, laže.

Oko 10 sati ujutro počela je sms-manija. Svi su mojim starcima čestitali Božić sms-om. I ja sam očekivala porukicu, ali nisam dobila ništa. A onda mi je sinula ideja: ako neće brdo Muhamedu, Muhamed će brdu (ili obrnuto) i počela sam slati poruke nekima. Poslala sam sms ujaku A. i teti V. i dobila sam uzvraćanje čestitke. Onda sam poslala sms Dejanu (‘Sretan Božić!’) i istog trena dobih odgovor: ‘Također, hvala.’. Poslala sam sms-ove još nekima. Pristojno mi je odgovorila jedino Beti. Ivana i ja smo božićne čestitke pretvorile u sms-svađu (brzo okončanu jer sam prva prestala pisati nakon 3 poruke).Mislim, napišem joj ’sretan Božić’, a ona odgovori ‘tebi nesretan’. Popila je vina na božićnom ručku pa šviče.

Navečer smo išli do bake s tatine strane( Milica zvana Kamilica) i tete Patricije (tatina srestra) i njenog dečka Alana ( Pehlinarski auto-limar). Izčestitali smo si Božić (ja sam čestitala Uskrs) i podijelili poklone (sada sam obnovila svoju zbirku uzoraka parfema, jer je Patricija vlasnica poveće zbirke kozmetike, pa čim se vidimo ja i mama dobijemo dobru zalihu šminki, krema i parfema).

I slušali smo Gabrielove izjave («dooooooosaaaaaadnooooo miiiiiii jeeeee» i «aaaaaaaajmoooooooooooo dooooooooooomaaaaaaaaaa…») sve nismo išli doma. Božićna idila nastavila se kad smo doma gledali božićne filmove (‘Elf’ i ‘Izgubljeni u Europi’).

Božić sam okončala tako da sam zaspala tek sat poslije ponoći jer, kada sam u pola noći konačno legla u krevet, uslijedio je Gabrielov performans kikotanja, hihotanja i brbljanja. Užas. Sve dok on nije zaspao, nisam imala mira.

Danas se ponovila ista priča, samo bez darova i odlaženja u goste.  Biciklirala sam na sobnoj bicikli 10 minuta kao i uvijek, gledala sam tv i počela sam čitati knjigu ‘Mort’ od Terrya Pratcheta. Osim Čudesnog Mauricea, Boje Magije i Kiselog čaranja, i Morta, nisam pročitala još njegovih romana. Razlog je da većina njih nije ni objavljeno u Hrvatskoj jer nisu toliko popularni.

No, dakle, Gabriel gnjavi mamu, kao, neka vježba. A mama se izvlači jer je umorna. Gabriel zna biti jaaako dosadan i naporan. Maloprije je htio prčkati po ovoj knjizi. Dođe mi da ga pošaljem da spava s Flokijem. A Floki je prilično munjen. Ruši, razbija, grize, jede puuuno, laje, reži, skače, grebe i trči, a ako ne obraćate pažnju na ovo, dobar je i inteligentan pas (yeah, right).

21:49

Na RTL-u je upravo emisija ‘Kronika događaja u 2007. godini’ ili tako nekako. To je veeeliko sra- kroz gusto granje. Mama je zadovoljna jedino zato jer se spominje nešto o Dukatu i Luki Raiću (ona radi u Dukatu). A  osim toga, u spomenutoj emisiji je samo šit o nogometu i sličnim banalno-jadno-dosadnim temama.

Naši programi puni su gluparija. Emisije o poznatima koje mlate praznu slamu i iz opće dosade pokušavaju izvući neki trač, krajnje idiotske nogometne utakmice, vijesti pune događaja za crnu kroniku, prenemaganja političara i nekakvih glupih reality showova kao što je Big brother. U Big Brotheru pobijedio je onaj priglupi Vedran ili kako se već zove. I, što? Bit će popularan godinu dana, sve dok u novoj sezoni ne pobijedi neki novi majmun koji nema sve razrede osnovne. A također je besmisleno da u 4 hrvatske epizode nijednom nije pobijedila neka žena.  Mislim, osim što je emisija glupa, ovo pokazuje i šovinizam.

Moram ići spavati. Mama gnjavi.