Kad već govorimo o pismenosti i nepismenosti, moram napomenuti da je moj 6.b sramotno blesav što se toga tiče. Tako je jedan tipac dobio 1 iz diktata provjere pismenosti jer je imao 21 grešku. A tekst je bio tako kratak da ste već sa 7 grešaka dobili komad. Pa otkud njemu toliko grešaka??? Žali Bože takvo znanje. Glavno da je taj tipac čitav dan na bicikli.

Neću ni spominjati da sam ja dobila 5, i to jedna od rijetkih. Jedna štreberica i cinkaroška ulizica koju neću imenovati tako je dobila u 4. razredu 3 iz točnosti bilježnice zbog skandaloznog neznanja o tome u kojim riječima treba doći ije, a u kojima je. Tako da bi gospodična napisala mlieko za mlijeko i Miesec umjesto Mjesec. E pa ja bi takvome dala 1, a ne 3. Normalno, ulizica kakva jest, odmah se rasplakala i dobila 4! Ja sam tog dana sjedila ispred nje i morala sam je slušati kako tuli. A kada sam ja dobila 3, isprobala sam tu foru tuljenja da vidim hoće li djelovati i- ništa! Učiteljica mi je hladno rekla kako su «sve ocjene za đake». To mi uopće nije jasno. Dan danas razmišljam o toj sramoti. Zaključila sam da je dotična ulizica ljubimica svih, ali baš svih učiteljica te većine učenika.

Ja je ne mogu smislit jer mi je, između ostalog, gadno zapaprila prošle godine. U našem razredu je, naime, jedan luđak, koji kad se okomi na nekog postaje nepodnošljiv. Tako se okomio na našu malu štrebericu i mene kad smo se ja i ona slagale i bile «prijateljice», te nas je svakodnevno provocirao, a mi smo branile jedna drugu. No, jednog dana je meni puko film i posvađala sam se s Doris koja me momentalno išla ogovarati. Luđak ju je pustio na miru, a ona me je odmah odbacila kao staru čarapu. Zbog njezine «odanosti» nisam se brinula, jer mi onakvo društvo ne treba.

Nakon toga i nismo se baš slagale. Uostalom, nakon toga mi je redovito po skrivećki plazila jezik dok bi mene učiteljica ispitivala i stalno bi me cinkala za svaku glupost. Da ne izgubim živce, držala sam se što salje od miss štreberstva. Trenutno se ne usuđuje sukobljavati sa mnom, samo mi se tu i tamo izbelji u facu. Kažem vam, nije ona sasvim svoja. Nekidan u crkvi pravila se da me ne poznaje. Ja joj uzvraćam istom mjerom jer me je sram što je poznajem. A koga ne bi bilo sram?

Ajoj, ako ovo pročitaju osobe o kojima sam pisala, ubit će me, ali za to postoji mala mogućnost jer te osobe ne čitaju moj blog jer nemaju adresu (bar mislim da nemaju).