Danas na satu likovnog jednoj naizgled sasvim običnoj narančinacrtala sam facu tušem. Odmah je prozvan Franko Naranča i postao je moj kućni, pardon voćni ljubimac. Na satu se ”udvarao” Anamariji, svađao se s Ljubicom i provocirao Davora. Upoznala sam ga i sa učiteljicom. No, našeg novog frenda na tjelesnom zadesila je nesretna sudbina, tužan usud zvan Martina koja ga je maznula i zapucala u zid. Franko je odmah dobio potres mozga. Ženi to nije bilo dosta pa ga je uzela i opet zapucala u zid. Ovog puta je Franko prošao jako loše: raspuknuo se na dva dijela, a utroba mu se prosula po parketu. Svuda je bio đus od naranče, a Franko je odapeo s osmijehom na licu.
Ovdje mu moram odati počast što je izdržao živ u našem razredu čitavih 25 minuta 8od kraja likovnog do početka tzk).
